Biblijsko objašnjenje
Во Евангелијата, Исус простува гревови, а книжниците прашуваат кој освен Бог може да го стори тоа (Марко 2:5-12). Потоа Исус ја покажува својата моќ да простува. Прво Јованово 1:9 ветува дека Бог простува и ги очистува оние што Му ги признаваат своите гревови. Така, Светото писмо ги става Божјата прошка и Христовата служба во центарот, а не човечката заслуга.
По воскресението, Исус ги испраќа учениците и зборува за простувањето и задржувањето на гревовите (Јован 20:21-23). Овој текст христијаните го толкуваат различно, но не вели дека учениците дејствуваат независно од Бога; нивната служба е поврзана со сведочење за Христос. Јаков 5:16 зборува за меѓусебна исповед и молитва, а 2 Коринќаните 5:18-20 ја нарекува апостолската служба служба на помирување.
Затоа треба да се внимава на две крајности: не треба да се намалува пастирската помош и одговорност на црквата, но ниту треба да се учи дека Божјата прошка е недостапна без одредена личност. Верникот може да му го признае гревот на Бога, да побара молитва и совет, да направи надомест кога е можно и да го прифати Христовото ветување за милост.
Ukratko
Бог простува преку Христос; црковните водачи можат да советуваат и да го проповедаат Евангелието, но тие не простуваат независно од Бога.
Biblijski stihovi
Ovaj odgovor je napisalo i pregledalo uredništvo Videlo, a prate ga biblijske reference kako biste mogli da razmotrite svaki odlomak u kontekstu. Ako primetite grešku ili nejasnoću, predložite ispravku.