Možeš Verovati Bibliji

Biblija je najstarija knjiga na svetu, a bila je i najpopularnija knjiga na svetu mnogo pre nego što su izdavači počeli da prate liste bestselera.  Razna biblijska društva prodaju ili poklanjaju više od 20 miliona primeraka svake godine.

Pošto su stručnjaci, tokom proteklih nekoliko hiljada godina, pažljivo proučili  svaku reč Biblije, i pošto su istražili biblijsku arheologiju, istoriju i drevne jezike na kojima je napisana, pomislili biste da su se do sada usaglasili, kada je reč o njenom poreklu, značenju i pouzdanosti.

Međutim, upravo je suprotno.  Neki veruju da je Bog diktirao svaku reč Biblije.  Neki, pak, kažu da je to tek zbirka drevnih usmenih tradicija.  Jedni smatraju da su biblijske priče verodostojni istorijski zapisi, drugi  da su  zbir mitova i legendi.

Dakle, možeš li verovati Bibliji?  Tri su razloga za potvrdan odgovor.

Arheologija
Tokom vremena, skeptici su dovodili u pitanje istorijsku tačnost skoro svakog izveštaja u Bibliji.  Međutim, arheološki dokazi  potvrđivali su jedan po jedan od tih izveštaja.  Evo, dva primera.

Valtasar iz Danilove knjige.  Danilo izveštava da je Valtasar bio car u Vavilonu u vreme kada je taj narod bio poražen od strane Persijanaca.  Do poznih 1800-tih, svi  pronađeni popisi vavilonskih careva izveštavali su da je Nabonid bio poslednji vavilonski car – što je mnoge stručnjake navelo na zaključak da je Valtasar bio nestvarna osoba, koju je Danilo izmislio.  Međutim, drevni dokumenti nedvosmisleno su pokazali da je Valtasar delio presto sa svojim ocem Nabonidom.

Jedan naučnik  dao je sledeću neobičnu izjavu: „Od svih ne-vavilonskih izveštaja koji opisuju situaciju pred kraj Neo-vavilonskog carstva, peto poglavlje Knjige proroka Danila po tačnosti se svrstava uz klinaste zapise, jer razmatra  glavne događaje”.

Četiri Jevanđelja.  Sve češće, arheološki pronalasci potvrđuju istorijske izveštaje pisaca koji su dali hronološki opis Isusovog života.  Na primer, jevanđelista Jovan spominje jedno zdanje u Jerusalimu koje se zvalo Vitezda, gde se nalazio bazen.  Arheološka iskopavanja otkrila su zgradu koja u potpunosti odgovara Jovanovom opisu.

Arheolozi su, takođe, pronašli ostatke za koje se veruje da su ostaci raskošnog doma Kajafe, prvosveštenika, koji je predsedavao Isusovom suđenju u ime  Sinedriona.  Pronađeno je i predvorje, gde se Petar tri puta odrekao Hrista, a i palata koja po svojim dimenzijama odgovara mestu gde se održavalo suđenje.

Arheologija potvrđuje da je Biblija istorijska knjiga, a ne samo zbir mitova.

Proročanstva
Verodostojnost Biblije takođe potvrđuju neka od njenih proročanstava, naročito jedno od njih.  Drevni prorok Danilo predskazao je tačnu godinu početka Isusove službe.  Prema Danilovoj knjizi 9:25, „od kad iziđe reč da se Jerusalim opet sazida, do Pomazanika Vojvode /Isusa/ biće sedam nedelja i šezdeset i dve nedelje”.  To je ukupno 69 sedmica, ili 483 dana.  Stručnjaci se uglavnom slažu da Danilove nedelje (sedmice) treba razumeti kao „nedelje (sedmice) godina” – jedan dan predstavlja jednu godinu, što je ukupno 483 godine.

Vavilonjani su razorili Jerusalim i većinu njegovih stanovnika odveli kao zarobljenike u Vavilon.  Nakon toga, tri persijska cara izdala su dekrete kojima su odobrili Jevrejima da se vrate u svoju domovinu.  Dekret koji po sadržaju najviše odgovara opisu iz Danilovog proročanstva, bio je izdat od strane Artakserksa 457. godine pre n. e.  Jednostavna matematika pokazuje da se Danilove 483 godine završavaju 27. godine n. e.

Isus je bio pomazan za službu prilikom svog krštenja.  U svom Jevanđelju, Luka nam daje preciznu hronologiju događaja koja pokazuje da je Isus bio kršten 27. godine n. e.  Dakle, Danilo je predskazao tačnu godinu kada je Isus otpočeo svoju službu.

Ovo je moćan dokaz da možemo verovati Bibliji i smatrati je porukom od Boga, a ne samo od ljudskih bića.

Lično iskustvo. Ipak, koliko god upečatljivo arheologija i proročanstva govorili o verodostojnosti Biblije, najvažniji dokaz je promena koju Biblija unosi u život mnogih ljudi.

Biblija govori o Bogu koji nas voli, koji je „milostiv i žalostiv,… koji čuva milost hiljadama, prašta bezakonja i nepravde i grehe”.  Bog nam takođe pomaže da izvojujemo pobedu nad porocima i lošim navikama koje bi nam u suprotnom uništile život.

Pavle je rekao da je jevanđelje – dobra vest o Isusu – „sila Božja na spasenje svakom koji veruje” da se „pravda zakona ispuni u nama koji ne živimo po telu nego po Duhu”.

I ovo je zaista tako!  Širom sveta ljudi uviđaju da kada predaju svoj život Bogu, On im daje silu  da žive život  svakog dana sve bliži idealu koji Biblija ima za njih.

To je najmoćniji dokaz da MOŽEŠ VEROVATI BIBLIJI.